Utorak, 26. april 1999.

Kavijar i musava istorija

    Kako li izgledaju slavljeničke večerinke za odabrane na samitu NATO-a?

    To je na kraju krajeva ono zbog čega je, kaľu, i sazvan ovaj skup - pa kako li izgleda kada se pogase reflektori i odu kamere, mikrofoni i ostala svijetla oruđa javnosti, i kad atmosfera postane opuątenija, prisnija, neformalnija?

    Zamiąljam da, poąto se druątvo pristojno zaloľi i zalije, na red dođe ąaljivdľijsko, teturavo i mucavo bavljenje luksuznom i precizno urađenom kartom Jugoslavije. Guraju se, laktaju se, jedni druge vuku za rukave: organizatori su dali na znanje da je, iz tehničkih razloga, broj ciljeva koji se, zarad dobrog raspoloľenja i iz kurtoazije, stavljaju zvanicama na raspolaganje svake večeri, ograničen. A ľelja ima mnogo - ko bi odoleo iskuąenju da se oproba kao strateg i vojskovođa, umesto da samo učestvuje u dosadnoj internoj kladionici?

    U zagluąujućem meteľu dovikivanja i hiktanja, desetine zamazanih prstiju biva obrisano u desetinama mekih maramica ili jednostavno oblizano u desetinama zamazanih ustiju, pre nego ąto budu spuąteni na neko od onih smeąnih, i teąkih za čitanje, imena. No, nije moguće tako lako iz uzbuđenjem raąirenih pora ukloniti teąke mirise i pikantne ukuse hrane, sav bouquet izabranih pića. To je jasno nama odozdo, sa karte.

    Kad pogledam kroz prozor, vidim Beograd prekriven slojem masti koji, reklo bi se, potiče od poneąto prejakog chateubriand-a, smelo i ingeniozno zaokruľenog sosom sa karanfilićima. Na Kruąevcu leľi mrlja od nekog opojnog rajnskog vina, Pančevo tek naslućujem kroz agresivni miris senzualnog ľenskog parfema upletenog u noseći, potmuli, tektonski miris fileta od lososa, tankih kao ľilet i u savrąenom poretku postrojenih na srebrnom posluľavniku.

    Nią stenje pod uzorkom čokoladnog preliva sa neke torte, Uľice je nestalo ispod kapljice sosa za ostrige. Neko (ko je očigledno zauzet vikanjem u uho onome pored sebe) rasejano, krug za krugom, utrljava mrvicu kavijara preko Novog Sada. Po Kosovu pada pepeo iz nečijeg tompusa, konjak natapa Kragujevac. Jedan prst, koji je prethodno diskretno popravio liniju ruľa na jednim usnama, ushićeno i ritmično lupka posvuda - spuąta se iz nepojmljive visine na gradove i sela, na kojima posle ostaju ostisci ruľa, kao posle poljupca.

    A svuda, na svaku nedotaknutu tačku, stalno, pada praąina reči i čitavi odvaljeni blokovi konverzacije, kozerije i koketerije, usput izrečene učtivosti i ljubaznosti.

    Kada bi se samo naąao neko, kada bi se naąlo neąto, kada bi se nečim, kada bi se na neki način, kada bi se nekako, ovako ili onako... njima mogla da montira u svest misao o tome da je vreme za fajront - ne bi li otiąli na spavanje pre nego ąto počnu da povraćaju po nama...

Jone
Beograd