Petak, 23. april 1999.

Pogled iz slomljenog ogledala

    Posle najnovijih bombardovanja primetno je da NATO generali i državnici dosta loše izgovaraju nazive nekih gradova u Jugoslaviji. Zaista, pored tolike upućenosti u pojedinačne tragične sudbine Albanskih izbeglica, potpuno je razumljivo kako nisu imali vremena da nauče imena gradova. Zato evo kratkog kursa. Sada će biti mnogo lakše da neki NATO general ili pilot na konferenciji za štampu pravilno izgovori: "Danas smo ubili četrnaest Miloševićevih Srba i Albanaca u Prištini", "Jutros smo pogodili važan vojni Miloševićev voz u Grdelici", "Noćas je srušen specijalni vojni Miloševićev most u Novom Sadu", "Pogođen je važan strateški konvoj Miloševićevih Albanaca na putu Prizren - Đakovica", "Noćas je pogođen strateški zaseok Merdare i u njemu je ubijena cela jedna Miloševićeva porodica među kojima se posebno isticala jedanestomesečna beba", "Noćas je u bombardovanju okoline Beograda ubijena trogodišnja Miloševićeva devojčica".

    Pošto su ostali u Prištini Albanci i Srbi moraju sigurno da budu najveći zločinci na svetu. Svi ostali razlozi bili bi krajnje glupi. Kako bi inače drugačije mogao da se objasni njihov veliki greh što su i pored tolikih CNN kamera i fotoreportera na granici oni smeli da ostanu u Prištini. Oni ih tamo željno očekuju. Doduše, ne zbog toga da im ponude kuće i imovinu koju su ostavili na Kosovu, ali sigurno da naprave neku sjajnu priču i foto-reportažu. Kako su smeli da ostanu u Prištini kada se Šešelj već pre nekoliko dana ponosno durio kako na Kosovu više nema Albanaca. Ostaje još jedino otvoreno pitanje zašto su Miloševićevi. Verovatno zato što on jedino razmišlja o tome kako da ostane na vlasti i nema nikakve druge veze sa njima.

    Još jedan velika sramota. U sred dana voziti se vozom u Jugoslaviji. Kakva drskost? To je prosto nedopustivo. Pouzdano je utvrđeno da su u vozu ubijeni i poznati ratni zločinci, predvođeni jednom devojčicom od sedam godina i dečkom od deset, koji su sve to organizovali u saradnji sa bakom od sedamdeset dve godine, koja im je bila idejni vođa. Ostalih dvadeset šest ljudi u vozu bili su samo slepi poslušnici ovih belosvetskih zlikovaca i na sličan način su platili svoje divljačko orgijanje. Postoje indicije da se u slučaju da su im tela ostala čitava, na njihovim grobovima trebalo da okupljaju novi naraštaji svetskih ubica i tirana. Ali, na svu sreću. svet sada može da odahne, pošto su njihova zločinačka tela spržena i raznesena, tako da o sahranjivanju nema ni govora.

    Specijalni most, namenjen isključivo za vojnu upotrebu u samom srcu Kosova, Novom Sadu, konačno je srušen. Njegova jasna vojna namena videla se iz toga što je sagrađen u najnovije vreme, pre više od pola veka. Takođe vojni značaj ogleda se i u tome što se nalazi na strateškoj saobraćajnici udaljenoj svega oko 500km od Kosova. Ostaje jedino nepoznato zašto još uvek nisu bombardovani i objekti u Sofiji, Solunu, Atini i Rimu, koji takođe imaju veliki značaj za Miloševićeve Srbe. Takođe o njegovoj specijalnoj nameni govori i to da se tenkovi i transporteri kada prelaze preko njega ostalima sa strane izgledaju kao obični automobili i bicikli. Ipak o njegovom ogromnom vojnom značaju govori podatak o strahovitom podrhtavanju, koje je nastajalo kada kamion preko njega pređe.

    Konačno, posle tri nedelje napada, postignut je najveći uspeh NATO aviona. Uspešno je likvidirana teroristička grupa Miloševićevih kosovskih Albanaca. Ako je neko i sumnjao u opravdanost ciljeva herojskog i junačkog bombardovanja sada je potpuno uveren u njegovu ispravnost i neophodnost. Sada je konačno svima jasno koliko se NATO generali brinu da ne dođe do stradanja civila. O terorističkoj delatnosti najbolje govore bolesni umovi te dece, žena i staraca koji su rešili da se vraćaju svojim kućama. Odakle im pravo da ne budu ličnosti iz CNN i Šešeljevih bajki. Kakav zločin? U ovako teška vremena pokušavati da se živi normalno. Sada posle ovakvog veličanstvenog uspeha, valjda više nikome neće pasti napamet da izigrava neku drugu ulogu osim one koja mu je u scenariju strogo namenjena.

    Ova banditska porodica ubijena je u herojskom napadu NATO bombardera. I pored toga što se usudila da pruža otpor uspešno je likvidirana. Naručito se u pružanju otpora isticala jedanestomesečna beba, koja je zato morala da bude raznesena gelerima kasetne bombe. Postoje indicije da je napad jedino uspela da preživi jedna trudnica, tako da se ukoliko u najskorije vreme ne bude ubijena može očekivati rađanje još jednog kriminalca.

    Kakav je tek stravični kriminalac bilo ovo dete. Samo jo vidite pogled iz očiju. Kakva mržnja? Svima vama odmah je postalo jasno kakvi su se mračni planovi kovali u ovoj glavi. Koliko je samo ljudi propatilo i stradalo od ovog ubice? Sada svet i svi ljudi na njemu konačno mogu da odahnu. Hitrom i uspešnom akcijom NATO bombardera ubijena je dok je bila u WC-u. Prava sreća da u skloništima u Jugoslaviji nema WC-a, pa i takvi zločinci moraju da izađu iz njega. Ali avaj, tu su hitri NATO piloti da odmah reaguju i oslobode nas ovakvih ksenofobičnih monstruma, patoloških Miloševićevih nacionalista i belosvetskih kriminalaca.

    Ova naučno fantastična bajka postala je surova realnost. Sve uloge su već odavno podeljene i bilo bi krajnje nehumano i drsko da neko igra izvan onoga što je napisano u scenariju. Ipak, mi ne moramo da se brinemo. Tu su dobri ljudi iz NATO, srpske policije i vojske i Albanske OVK. Uvek spremni da pomognu. Blago nama! Da slučajno neko od gledalaca i nemih posmatača ne bi slučajno pomislio da sve nije crno-belo i da neko možda ne igra tako uverljivo, isuviše je skupo menjati glumce. Jeftiniji su mediji. Tu su uvek dobronamerni i požrtvovani reporteri CNN-a, RTS-a, SKY-a i ostalih televizija i listova. Doduše opis uloga se malo razlikuje, ali ko još mari za to. Kao i u svakoj bajci sve se lepo završi. Akcije kompanija koje se bave proizvodnjom naoružanja konstantno rastu, a Milošević konačno dobija popularnost u Srbiji o kojoj nije mogao ni da sanja.

    Konačno pogledajmo i neke prave aspekte ovog tragičnog rata. Ratuje se zbog zaštite ljudskih prava na Kosovu. Broj izbeglica na Kosovu porastao je više od deset puta. Čak i u najboljoj varijanti po NATO, da uspeju da okupiraju Kosovo, Albanci se konačno mirno mogu vratiti u svoje porušene kuće i sravnjene gradove. Ako boga znate nemojte tako da im pomažete. Neću govoriti puno o tome koliko je teško kopneno napasti teritoriju Kosova i o mogućnostima katastrofalnog globalnog sukoba, koji bi mogao da postane realnost. Naravno postoji i drugi aspekt, a to je pokušaj obaranja Miloševićevog režima u Srbiji. NATO je ovde još uspešniji i sada smo svi u Srbiji konačno uvereni da osim prirodne smrti, ništa drugo neće sprečiti Miloševića u svojoj vladavini. Pored takvih NATO prijatelja, neprijatelji vam stvarno ne trebaju. Doduše svaku pomisao da se problem mogao drugačije rešiti treba odmah odbaciti. To bi zaista bilo kranje samokritično. Mogućnost da se umesto radikalnog krila Tačija, podrži prodemokratska grupa okupljena oko Rugove, zaista izgleda krajnje glupavo. Potrošiti dvadesetak puta manje sredstava na pomoć demokratskoj opoziciji u Srbiji, umesto na troškove dosadašnjeg NATO bombardovanja, izgleda sasvim neracionalno. I da slučajno neko ne bi pao na priču o tome kako NATO nije očekivao ovakav razvoj događaja, mogu nas uveriti dijagrami akcija najvećih svetskih vojnih korporacija. Već zamišljam scenu kako se svakoga jutra Klinton, NATO generali, vlasnici vojnih korporacija, Milošević i njegovi saradnici svakoga jutra pomole jedni za zdravlje drugih, jer bože moj, šta bi oni jedni bez drugih.

    Na kraju, ostaje samo jedno jednostavno pitanje. Zašto se pametni i normalnil ljudi u teškim vremenima uvek povlače i dopuštaju divljanje onoj drugoj polovini ljudi, ako se oni uopšte mogu nazvati ljudima? Verovatno zato što navino veruju da pametniji popušta.

Veljko,
23 godina, student