Ponedeljak, 12. april 1999.

Otvoreno pismo Havijeru Solani

    Postovani g. Solana,

    Ja sam americki drzavljanin i zivim u Jugoslaviji. Moja deca su rezultat predivne veze izmedju mene i moje zene, Srpkinje.

    Pazljivo posmatram sta radite, svaki dan.

    Zahvaljujuci vama proveo sam najuzasniju noc u svom zivotu. 22. marta 1999. rodjena je moja serka Sara. 23. marta sam oko 11 casova uvece gledao kada ste objavili da ste odobrili vazdusne napade na suverenu Jugoslaviju, bez odobrenja Ujedinjenih nacija. Moj petogodisnji sin je spavao. Uzurbano sam prelepio prozore, prekrio ih cebadima, i legao pored sina, u strahu da li cemo doziveti jutro, da li cu ikada videti svoju novorodjenu cerku, da li cu jos jednom videti svoju zenu. Strah me je potpuno obuzeo. Te noci nisam oka sklopio.

    Eto vec tri nedelje se, skoro svaki dan, vasa naredjenja izvrsavaju. Svih 26 nacionalnosti u Jugoslaviji pate zbog vase odluke. Otkada ste izdali tu neslavnu naredbu, stotine hiljada ljudi na Kosovu je primorano na bekstvo. Otkada ste izdali svoju naredbu, stotine nevinih zena, dece i radnika umrlo je u ostatku Jugoslavije. Bombe padaju na deo evropske civilizacije, hriscanske civilizacije, bez obzira na proslavu Uskrsa, pravoslavnog ili katolickog... Bombe ubijaju sve, bez obzira na godine: starice, novorodjencad, decu, mlade ljude na pragu zivota.

    Bombe su unistile zivote ljudi. Njihova radna mesta, skole, bolnice, fabrike, cak i crkve. Kako u Pristini na Kosovu, tako i u austrougarskoj Vojvodini, tako i u uzoj Srbiji. Zar vas nije stid? Zar vas ne grize savest?

    NATO bombe su potpalile kosovsko bure baruta do tacke kada je egzodus Albanaca postao neminovan, bez obzira na pojedinacne razloge. 24. marta 1999. su poceli da odlaze. Ovo ne moze biti, i nije, puka slucajnost. Postali ste deo kosovskog problema, a ne deo njegovog resenja.

    Nekada sam smatrao da je moja nacija jedna od najvecih koje su ikada postojale. Sada vidim da ste vi, kao moj predstavnik, covek bez morala koji namece zapadni nacin zivota koji ocigledno nema nikakvog smilsa, osim mozda smisla u zgrtanju novca, ciji je sumbol americki dolar, tzv. Novi svetski poredak. Vi imate malo zajednickog sa mnom, prosecnim Amerikancem, stanovnikom Evrope.

    Ako ikada ovo procitate, mada sumnjam da cete se potruditi, molim vas da razumete da znam kako ste dosli na vlast. Upoznat sam sa vasom karijerom i znam da ste ste suprotstavljali NATO u proslosti. Preostaje samo jedno pitanje: ko je kupio vasu napacenu dusu? I zapitajte se: mozete li da spasite svoju dusu tako sto cete postedeti milione zivota koje sada ugrozavate? Ili je ipak prekasno?

    Neka vam je Bog u pomoci, gospodine Solana. Neka vam Bog da uvid u zlocine koje ste pocinili, i zdrav razum da pokusate da se iskupite u buducnosti. Vase ruke su do lakata u krvi neduznih.

Randall A. Mayor
Novi Sad, Jugoslavija