Nedelja, 11. April

5% izbeglica... za 45 dana...

    Prijatelji,

    Pre nekog vremena sam slušala delove brifinga Bele Kuće i Pentagona na CNNu. Miloševićeva ponuda prekida vatre je odbačena. Bombardovanja će se nastaviti sve dok SAD/NATO ne dobiju ono što žele. Biće potrebno 45 dana da se prebaci 20,000 izbeglica koje su SAD pristale da prime u Gvantanamo (od svih mesta na koje su mogli biti prebačeni - kako nepristojno ne dovesti ih u našu zemlju, kada je već naša greška što su uopšte izbegli), a ovo je tek manje od 5% svih izbeglica. Videla sam snimke (na CNNu) makedonskih graničara koji pendrecima tuku izbeglicu na traktoru. Čovek nije radio ništa, samo je sedeo i nije pokušao ni da se odbrani. Ni on, ni njegovi saputnici. Videla sam more ljudi koji pokušavaju da se probiju pored makedonske policije, koja im onemogućuje ulaz u Makedoniju. Ove ljude napred gura sve više izbeglica koje pristižu u to čistilište između dve granice. Ako je potrebno ovoliko dugo da se vazdušnim mostom prebaci svega 20,000 od preko 400,000 ljudi, Mekedonija će eksplodirati - stavljena je neodrživu situaciju. Videla sam hiljade ljudi prinuđenih da nose svoje bolesne stazama koje nisu ništa drugo do otvorena kanalizacija.

    NATO je stvorio katastrofu. Strašno je prešlo u pakao, a u međuvremenu - da parafraziram Brusa Kokburna - krpa na flaši benzina samo čeka da bude upaljena; da se građanski rat proširi u regionalni, ili čak još više. Pozivam Ujedinjene Nacije da preuzmu kontrolu, kao što bi i trebalo, prema međunarodnom pravu. Uhapsite Miloševića zbog zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, razoružajte OVK i ukorite NATO i SAD zbog uzimanja međunarodnog zakona u svoje ruke. Rasporedite snage UN (bez NATOa) na Kosovu, dopustite ljudima povratak u svoje domove (ako ih još imaju) i vratite SRJ njen suverenitet u zamenu za obećanje da će omogućiti ljudima da odluče kuda će njihova zemlja ići, uz poštovanje ljudskih prava.

    Pozivam SAD da priznaju i nadoknade svoja kršenja ljudskih prava počinjenih i/ili odobrenih od strane njihove vlade - kako van, tako i unutar njihovih granica. Tada, i samo tada SAD imaju čvrstu osnovu za osudu kršenja ljudskih prava negde drugde u svetu. Tražim od svoje zemlje da uskladi svoju moć sa svojom pameću i saosećanjem; da svoju snagu koristi da vodi svet stazom mira, a ne da nastavlja da primenjuje staro i nedopustivo pravo jačeg. Stalno smo mogli videti, kroz istoriju, da rat, u najboljem slučaju, donosi samo privremeno rešenje, uz velike, velike žrtve. Ako SAD nisu spremne da primene mirne, međunarodno legalne postupke, u dogovoru sa UN, u svim slučajevima kršenja ljudskih prava bilo gde u svetu, ne treba da sebe predstavlja kao zaštitnika istih.

    Moramo da dignemo glas za mir, da meditiramo i učinimo tu neverovatnu snagu zajedničkog duha vidljivu onima koji donose odluke u ovoj zbrci, da ih prosvetlimo i pokažemo da niko nije uvek u pravu i da jedna zemlja ne može svetu da nameće svoju volju. Pozivam sve miroljubive ljude sveta da se u četvrtak 8. aprila 1999. u 21h PDT mole/meditiraju za mir, a potom da požalju e-mail poruke da kruže svetom - svojim prijateljima, vladama, mirovnim i humanitarnim organizacijama, regionalnim i globalnim savezima (kao EU i UN). Ako možete, sastanite se i izrazite svoj mirno protest protiv rata i nasilja. Ako ste ikada bili na nekom većem skupu znate koliko je grupni mentalitet efikasan.

    Kao što je Martin Luther King Jr. tako dobro rekao: samo ljubav može zaustaviti nasilje... Zajedničko saosećanje i pasivan otpor imaju ogromnu snagu - čak i kada nisu toliko brzi kao bombe u dostizanju svojih ciljeva - oni su jedino oruđe prave i trajne promene i sa njima ima manje uništavanja i smrti na duže staze. Ako želiš da živiš u boljem svetu, širiš pravo na samoopredeljenje na što više naroda i obezbediš bolji šivot svojoj deci i unucima, molim te, pridruži se našem duhu u ovom pokušaju i neka se čuje i tvoj glas. Ako želite da poštedite živote svojih muževa, supruga, sinova, kćeri, sestara, braće, koji mogu da budu ubijeni u ovom sukobu, pridružite nam se.

Sherri Sarantakis
San Francisco, CA USA

    (Ovo pismo je poslato svim šefovima država, mirovnim organizacijana, ambasadorima dobre volje, religijskim grupama koje sam mogla da nađem na Internetu, kao i većini ljudi iz mog imenika. Nadam se da ćeš ovo pismo proslediti svojim prijateljima i svima drugima kojih možeš da se setiš. Potrebna je samo mala varnica da bi se zapalila lomača...)