Petak, 7. maj 1999.

Izvinite na smetnji

    Jamie Shea, portparol NATO alijanse, izvinio se za "neugodnosti koje su građanima Srbije pričinili nedavni nestanci struje u celoj zemlji. Gospodin Shea se ovde često poredi sa Ivicom Dačićem, portparolom SPS-a, zbog svojih neumesnih i ciničnih primedbi, bezgraničnog poricanja, i iskrivljene istine. S druge strane, ljudi u NATO zemljama su pošteđeni Dačićevih govora. To je samo jedan primer za jednostranost ovog rata.

    Kroz istoriju, ratovi su imali dve ili više strana. Dva plemena koja se bore, dva lica laži i propagande, žrtve koje pate na obe strane. Ne i u ovom slučaju. U ovom ratu, žrtve postoje na samo jednoj strani - druga strana ima samo kolateralnu štetu. Takođe, samo jedna strana čini zločine - druga se bavi "humanitarnim akcijama". Samo jedna strana prosipa laži i besramnu propagandu - druga se bavi istinom, činjenicama i istinitim informacijama.

    U okviru malog kvadrata TV ekrana, istina se može modelovati kako kome odgovara. U Jugoslaviji, posmatrali smo to u vreme komunizma, a potom za svih 10 godina Miloševićeve vlasti. Na ekranu RTS, posmatrali smo beskrajne zavere protiv srpskog naroda, videli smo anti-vladine demonstracije magično pretvorene u huligansko divljanje, borce za slobodu i opozicione lidere predstavljane kao izdajnike i strane plaćenike, albanske izbeglice koje beže isključivo od NATO bombi, ni traga od etničkog čišćenja ili albanskih civila poubijanih od strana policije i paravojnih jedinica. Oni koji su želeli da znaju istinu, tragali su za drugim izvorima informacija. Oni koji su se oslanjali na televiziju kao bastion istine, bez rezerve su verovali onome što su videli.

    Nema velike razlike u odnosu na ono što se trenutno događa. Oni koji slepo veruju onome što vide na televiziji, ne mogu videti Srbe kao nešto drugo nego kao krvožedne istrebljivače svega što nije srpsko, kao patološke silovatelje i ubice. S druge strane, kosovski Albanci su svetački nevine žrtve, OVK su romantični borci za slobodu. Ako "TV vernici" ne žele da vide van granica magičnog svetlucavog ekrana, ništa neće pokolebati njihov stav. Nema mesta za Srbiju koja nije natopljena albanskom krvlju. Svaki glas koji se čuje iz Srbije, čak i glas koji govori o miru, demokratiji i protiv etničkih konflikata, biće nadjačan naslovima iz vesti.

    Prema Svetom Ekranu, NATO "nije imao izbora osim da nastavi sa napadima na svaki element Jugoslovenske armije, sve dok Milošević ne pristane na uslove koje je postavila međunarodna zajednica". Poslednji napad se odnosi na izazivanje nestanka struje u praktično celoj zemlji. Uprkos domišljatim opaskama koje je Jamie Shea izneo na NATO press konferenciji, to je bilo daleko od običnih neugodnosti. Sumnjam da je iko bio preterano uzrujan zbog nemogućnosti da odgleda film na televiziji do kraja, ili da pročita svoj e-mail. Polovina zemlje je tom prilikom ostala i bez vode. Bolnice, bez dovoljno goriva za generatore, bile su suviše zauzete održavanjem u životu pacijenata u kritičnom stanju da bi brinule o nedostatku zabave. Sumnjam da je ijedan roditelj prevremeno rođenog deteta smatrao to neugodnošću. Za njih, kao i za mnoge druge kojima je bila neophodna hitna operacija, ili za one koji su na intenzivnoj nezi, to je bilo pitanje života ili smrti.

    Posle tri dana, delovi Srbije su još uvek bez struje i vode. Hrana u frižiderima i zamrzivačima, skupljena za glad koja će neminovno doći, polako se kvari. Nemoguće je kuvati, jer se ne može nabaviti gas. Nema vode ni za WC. NATO zvaničnici su izjavili da je elektromreža "legitimna meta" jer je koristi Jugoslovenska armija, tako da se napadi ovog tipa mogu ponovo očekivati. Izjave poput ove opravdavaju gađanje bilo koje mete, jer Jugoslovenska vojska koristi i snabdevanje vodom, hranom, koristi bolnice i ostale civilne objekte (uključujući i stambene).

    Neizmerno je smešna činjenica da vojni eksperti NATO-a zaista veruju da će Milošević prihvatiti uslove njihove ucene. Milošević svesno žrtvuje svoj narod poslednjih 10 godina. On ne oseća nedostatak goriva, hrane, nestanak vode ili struje. Ne postoje žrtve među srpskim narodom koje bi njega mogle naterati na prihvatanje bilo kakvog dogovora.

    Opravdavajući sve užase koje je NATO počinio, definišući ih kao "humanitarne akcije", opravdavajući sistematsko uništavanje zemlje kao bombardovanje vojnih ciljeva, NATO nam je priredio ultimativnu "neugodnost".

    Transformacija Srbije od getoa do kocentracionog logora teško može biti rešenje. Osim, naravno, ako se ne misli na "konačno rešenje".

Cancer Woman