Cetvrtak, 1. april 1999.

Rusenje mosta

    Rušenje mosta preko koga sam još pre 15-ak dana, posle noći sjajnog zezanja u još sjajnijem kafiću na Petrovaradinu, poslednji put prešao otvara potpuno nove horizonte ovog sranja.

    Vesli Klark je dobio proširena ovlašćenja (oko 19h juce). Već u 5h jutros ta proširena ovlašćenja srušila su jedan POTPUNO civilni objekat (osim ako neko ne očekuje intervenciju mađarske vojske u korist Srba na Kosovu, pa je porušio komunikaciju). Zaista gola sila i vandalizam.

    Šta mi da radimo, između jednog svetskog siledžije i jednog lokalnog? Jedino da probamo da očuvamo zdrav razum. Situacija eskalira sve gore i gore. Miloševiću ovo stanje odgovara, dok NATO takođe ne pomišlja da prestane. Mislim da se eskalacija intervencije zasniva na veoma pogrešnoj proceni da će razaranje civilnih ciljeva zaljuljati Miloševića (neće, jer su sada SVI OPRAVDANO besni na neselektivnu brutalnost, a Milošević je sam po sebi potpuno neodgovoran i razaranja ga ne dotiču u njegovom udobnom bunkeru 40m ispod zemlje).

    I onda neko iz Holandije uzme da mi seiri kako je sve pokušano, pa je eto ostalo još samo bombardovanje (??!!). To je, u najmanju ruku, neukusno.

Severian,
26. godina, dipl. ing. elektrotehnike