05. maj 1999.

Da li je NATO bolji od Miloševića?

    Prosečni reprezent javnog mnjenja iz gotovo svake od 19 zemalja koje čine NATO vojni savez odreagovaće sa gnušanjem i na samo postavljanje ovakvog pitanja. Rutinski će vas kategorisati kao žrtvu propagande Miloševićevog režima, odmah pošto je između reklama za pseću hranu i novi prašak za pranje veša odgledao na CNN-u ili SKY-u izveštaj o trenutnom razvoju događaja u "humanitarnom bombardovanju" Jugoslavije. Ipak, pisac ovih redova, budući da se još od pre svoga punoletstva bori protiv diktatorskog Miloševićebog režima, sebe svakako ne smatra podložnim propagandi srpske državne televizije (između ostalog jer je već više od 9 godina i ne gleda). A opet postavlja pitanje iz naslova. Da, moji prijatelji sa Zapada, da li zaista ima razlike između onoga šta Milošević radi na Kosovu i onoga što NATO radi u celoj Jugoslaviji?

    Već neko vreme potpuno je jasna nova taktika NATO-a u ovom tragičnom sukobu. Dan za danom, uvek na izgled potpuno slučajno i uvek uz lakonsko opravdanje kako "civili nisu bili cilj", najviše ginu upravo potpuno nedužni civili. Ljudi, žene i deca koji nikada nikome nisi naneli bilo kakvo zlo. U Grdelici je pogođen voz dok je prelazio preko mosta. Most je ostao čitav, ali je više od 20 ljudi poginulo. Pogođen je centar Aleksinca, gde kilometrima unaokolo nema nikakvih vojnih instalacija. Više desetina mrtvih. Centar Surdulice, Jamie Shea, porptarol NATO-a, izjavljuje kako su "prve dve bombe pogodile cilj, ali su ostale usled podignute prašine malo promašile". To malo bilo je više kilometara greške i 16 mrtvih civila. Čačak (starica od 72 godine), Beograd (trogodišnje dete, dok je sedelo na noši! kao i više desetina civila u napadu na RTS), Niš, Murino (Crna Gora), izbeglički konvoj Albanaca na Kosovu (preko 30 mrtvih), Sombor, Kraljevo, Novi Sad, Zlatibor, Priština, Kuršumlija, Đakovica, Savine Vode, Valjevo, Vranje - samo su neka od mesta gde su teško stradali civili od posledica NATO bombardovanja. Sve ukupno, za prvih 37 dana NATO akcije život je izgubilo više od 600 (šest stotina!!!) civila. U poslednje vreme apsolutno svaki dan dogodi se bar jedan pokolj, i to po pravilu civila. Sinoć je NATO pogodio autobus koji je prelazio most na putu Niš-Priština. I ovaj most je ostao čitav, ali je u autobusu život izgubilo više od 40 ljudi! Da li zaista ima razlike imeđu pokolja u Račku, kada je od strane Miloševićeve specijalne policije ubijeno 26 ljudi i ovog pokolja na mostu kada je od strane NATO-a ubijeno preko 40 ljudi? I jedni i drugi tvrdili su da su civili žalosne uzgredne žrtve obračuna sa vojnim formacijama.

    Moji zapadni prijatelji lakonski će odgovoriti floskulom lansiranom na CNN-u "Milošević ubija civile namerno, a NATO i kada to čini, čini slučajno!". Čak i da je tako, da li onima koji su ubijeni i onima koje su ubijeni ostavili iza sebe, znači bilo šta da li su ubijeni slučajno ili namerno? I da li se slučajnim ubistvom može nazvati kada pilot jasno gađa voz, a ne most (slike iz kokpita aviona ovo potvrđuju!) ili kada most ostane neoštećen, a autobus je uništen potpuno? Da li je zaista slučajno što se u poslednja 3 dana napadi ponavljaju posle 20 minuta, kada na mesto nesreće izađe hitna pomoć koja pomaže povređenima i vatrogasci koji gase požar (u Beogradu poginula su 3 člana specijalističkih ekipa za pomoć postradalima, kada je 20 minuta posle prvog usledio drugi napad na administrativni centar VJ. Na već pomenutom mostu drugi napad je takođe usledio posle 20 minuta i u njemu je teško stradala ekipa hitne pomoći - vidi slike. A sve se događalo u 13h, kada je promet na putu najgušći).

    Jasno je da se NATO opredelio za strategiju zastrašivanja civila i slamanja morala širokih masa. Ima li u toj strategiji bilo kakve razlike od apsolutno identičnih i u istom cilju sprovođenih Miloševićevih postupaka terora nad albanskim civilima? Ima li razlike između paljenja kuća albanskih porodica na Kosovu, sprovedenog u cilju zastrašivanja albanske populacije, i sistematskog rušenja civilnih kuća, fabrika, mostova, TV repetitora i škola (kao pre 2 dana u Beogradu), sprovedenih sa ISTIM ciljem prema celokupnoj populaciji Jugoslavije od strane NATO-a? Ima li zaista razlike između sistematskih otpuštanja sa posla Albanaca i uništavanja fabrika i samim tim posla za stotine hiljada građana Jugoslavije od strane NATO-a? Ima li ikakve razlike između zatvaranja nezavisnih medija u Srbiji koji ne izveštavaju po Miloševićevom ukusu i uništavanja zgrada i repetitora, te ubijanju novinara i tehničara koji ne izveštavaju po ukusu NATO stratega koji biraju ciljeve? Ima li ikakve razlike u razaranju Sarajeva bombama sa bezbedne daljine koje je činjeno pod kontrolom Miloševića i razaranju cele Jugoslavije, takođe bombama, sa još bezbednije daljine koje u ovom trenutku čini NATO?

    Za obične građane na ovim prostorima - nema NIKAKVE razlike. Nema razlike između bahatog Miloševića i još bahatijeg NATO-a. I još jednom da ponovim - ovo vam kaže čovek koji se ceo svoj politički život bori protiv Miloševića, koji svoje političko delovanje zasniva na principima zapadne demokratije i koji je, zajedno sa svojim prijateljima, više puta sa svojim albanskim sugrađanima pokušavao da nađe neke preduslove za političko i mirno rešenje krize.

    I da li ova situacija pogađa relevantni deo javnog mnjenja na Zapadu? Naravno da ne. NATO je napravio odličnu medijsku pripremu. Milošević je krvolok (ovde nema primedbi), a svi Srbi podržavaju Miloševića (ključna i fatalna generalizacija!). Jer da nije tako zašto ga ne bi smenili (probajte da smenite diktatora u uslovima ratnog stanja! Upravo NATO intervencija uništila je u trenutku sve što su demokratske snage u Srbiji i Crnoj Gori za poslednjih 10 godina postigle)? Dakle, svi Srbi su isti i zaslužuju da umru. Ako bi zapadni mediji priznali činjenicu da nisu svi Srbi isti, kao i da većina NE podržava Miloševića, ali da on kao i svaki diktator sa 30% podrške drži 100% vlasti, dakle, u tom slučaju veoma bi teško bilo opravdati zašto se svi građani Srbije bombarduju. I zašto najviše stradaju baš civili. Shodno tome, nikako se ne sme na medijima prikazati da većina Srba nije odgovorna za Miloševićeve postupke. Na CNN web-u vest o 40 poginulih civila u NATO napadu na autobus je na samom dnu sporedne stranice, bez ijedne slike, saopštena sa tačno 3 rečenice. Jedna modrica ISTOG DANA OSLOBOĐENOG, ranije od strane VJ zarobljenog američkog vojnika dobila je naslovnu stranu, 3 slike i preko 40 rečenica. Na SKY-u danas prva vest je bila o tri poginula u eksploziji bombe u Londonu. Više od 40 poginulih u autobusu koji je raketirao NATO bili su na samom dnu web stranice. Teroristi su strašni, jer su ubili troje nevinih. NATO bombe su, kako je jednom prilikom izjavio Jamie Shea, "pesma andjela" i činjenica da su ubile više od 40 potpuno nevinih ljudi gotovo nikoga od urednika na SKY-u ne uzbuđuje. Jedina greška tih ljudi je što su rođeni u zemlji koju je zajahao jedan diktator. Da li to znači da njihovi životi ne vrede ni pišljiva boba i da može da ih prekine svaki pritupi kauboj sa neba kome se tog jutra digne na pomisao da bi mogao malo da seje smrt, ili kome to naredi neki još monstruozniji kauboj iz neke komande? I da li, živeći po principima koje danas uspostavlja NATO, ja moje ogorčenje sa izveštavanjem CNN-a potpuno legitimno mogu da izrazim postavljanjem bombe pod tu televiziju koja će uništiti njenu zgradu i pobiti njene novinare? Da li će se to zvati terorizam? A kada istu stvar, televiziji koja nije po ukusu njegovih generala i dajući sam sebi ulogu tužioca, sudije i egzekutora, sa neba sofisticiranim bombama učini NATO to se naziva "pesmom anđela", dok poginuli nisu divljački pobijeni već civilizovana "kolateralna šteta".

    Tužan je i licemeran svet u kome živimo. Malih krvoločnih diktatora je uvek bilo i još dugo će ih biti, ali po prvi put su moćni toliko moćni da bahato i neselektivno seju smrt i uvode princip kolektivne odgovornosti, napušten još pre 2000 godina sa starim Rimom. I koristeći zastrašujuću snagu medija od svega prave TV sapunsku operu u kojoj pravedni i napredni brane slabe od zlikovaca. I tako pojednostavljeno sudbina više od 600 civilnih žrtava NATO bombi je odlučena između pomenutih reklama za pseću hranu i novi deterdžent. Njih nema ko da žali, jer svi oni bili su na strani zlikovaca. Čak i deca od 3 godine i bebe od 5 meseci. Ali, savremeni mediji ne zamaraju se detaljima koji bi mogli da pomute projektovanu pravednost ovog rata. Rata zbog koga se ciljna grupa prosečnih birača tako dobro oseća.

    PS: nekoliko dana pošto je ovaj tekst napisan NATO je izvršio napad na električnu mrežu u Srbiji. Kao posledica ovog napada oko 70% građana Srbije još uvek nema struju ili je dobija na nekoliko sati svakog dana. Kao posledica razorene elektro mreže veliki deo Srbije nema ni vodu, a otežano je snabdevanje hlebom. Bolnice su, zbog potpune iscrpljenosti agregata, u kritičnom stanju. Jamie Shea, portparol NATO-a, izjavio je da je električna mreže legitimni vojni cilj, jer struju koristi i vojska. Šta je sledeće? Trovanje vode, jer vodu pije i vojska? Ili možda, upotreba bojnih otrova u cilju trovanja vazduha, jer vazduh diše i vojska? Sledeći logiku izbora ciljeva koju je izneo Jamie Shea, svaki cilj je opravdan. Žene su legitimni vojni cilj, jer rađaju vojnike. Deca, jer kada odrastu možda postanu vojnici. Mostovi, jer preko njih prolazi i vojska. Čak je i uništena fabrika cigareta u Nišu legitiman vojni cilj, jer svi znaju da cigarete konzumira i vojska. Pa, udri!

Severian
26 godina, dip. ing. elektrotehnike