27. mart 1999.

Neki mogući razlozi za bombardovanje

U ovom tekstu nameravam da se bavim uglavnom špekulacijama, trudiću se da ih potkrepim činjenicama ali će to i dalje ostati špekulacije. Razlozi i svrha napada su više puta pojašnjeni od strane zapadnih zvaničnika, ipak ću i ja izneti svoje viđenje ne-sasvim-očiglednih razloga za bombardovanje.

    Rečeno je da je glavni cilj napada zaustavljanje borbi na Kosovu i sprečavanje humanitarne katastrofe - zbegova, ubijanja civila... To bi bio uzvišen i plemenit cilj (nemojte da me shvatite pogrešno, duboko sam protiv ubijanja bilo koje vrste i slažem se da ga je trebalo zaustaviti, samo ne mogu da se složim sa metodima.), ali se meni ne čini da NATO deluje u tom pravcu. U stvari, mislim da je vojna akcija u potpunom neskladu sa svojim proglašenim ciljevima i to ću pokušati i da objasnim.

    Prvo, jasno je, i to odavno, da je Miloševićev apsolutizam i šovinizam jedan od glavnih razloga za sukobe koje smo imali sa ranijim jugoslovenskim republikama. Situacija sa Albancima na Kosovu je malo drugačija, pošto su konflikti sa njima stariji - postojali su i mnogo pre njegovog dolaska na scenu. U svakom slučaju, ubeđen sam da bi Miloševićeva ostavka bila jako korisna, a i da je neophodna, za oporavak moje zemlje i za dobro celog regiona. Verujem da i evropski i američki zvaničnici dele ovo mišljenje, u svakom slučaju to pričaju.

    Drugo, na primerima Kube, Iraka i Libije postalo je jasno da ekonomske sankcije i vojne akcije ne uspevaju da dovedu do stvarnih promena - svi pomenuti lideri su ostali na vlasti (čak su i ojačali), režimi su ostali nepromenjeni, a nastradali su samo obični ljudi(verovatno znate da se embargo odnosio čak i na lekove, ali možda ne znate da smo bili odsečeni od Interneta do 1996. godine.). Da ne pominjem da su i pretnje ostale...

    Treće, vezano baš za ovu situaciju - niko još nije uspeo da objasni kako bilo kakvo bombardovanje može da zaustavi terensku ili gradsku borbu. Mislim da su miroljubivi Albanci sada u najgoroj situaciji - na grbači imaju OVK koja neće neopredeljene muškarce ostaviti po strani niti će hteti da napusti položaje (neke od njih su držali skoro godinu dana) ili Cilj, protiv sebe imaju Armiju sa veoma istanjenim živcima posle svega i bombe koje ubijaju i njih. Kao šlag na torti, tu je izjava gen. Klarka koji je rekao da je "... (povećanje nasilja) bilo sasvim predvidljivo." (Noam Chomsky - "The current bombings: behind the rhetoric")

    Znači, pitanje je veoma jednostavno - ako američki i evropski zvaničnici stvarno žele da reše balkansku krizu zašto koriste metode koje su... neplodonosne, ako ne i sasvim pogrešne? Zašto, naročito kada postoji očigledan i manje bolan metod - da se Milošević i vođe OVK sprovedu u Hag, kao što zaslužuju? Zar je bombardovanje jeftinije, jednostavnije, prikladnije, zašto???

. . .

    Da bacimo pogled i sa druge, pesimistične strane - sa Miloševićem na vlasti, situacija u regionu teško da će se popraviti, barem ne u skorije vreme. Sa druge strane, bombardovanje će verovatno uništiti veliki deo jugoslovenske industrije, neke od većih fabrika su već potpuno uništene. Očigledno, to će jako otežati oporavak moje zemlje i stvari se ovde zadugo neće srediti. Pitanje je: kakav je ovde, stvarno, stav Zapada - da li oni žele da se to tako dogodi ili jednostavno ne vide način da se to izbegne?

    Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan i daleko izmiče mojim mogućnostima. Samo ću pokušati da navedem nekoliko protivrečnih momenata.

    Prvo, Zapad nije ni pokušavao da nagazi Miloševića lično - njegovi bankovni računi, koji su ogromni, još uvek su otvoreni, nije bilo ozbiljnih pokušaja da se odvede pred sud, politička podrška jugoslovenskoj opoziciji je skoro nestala a ekonomska se znatno smanjila posle jeseni 1997. kada je izgledalo da će Milošević privatizaciji dati zeleno svetlo - ovde se pod privatizacijom podrazumeva prodaja preduzeća i fabrika stranim korporacijama.

    Zatim, u vreme hladnog rata, Jugoslavija je bila jedan od najvećih izvoznika oružja zemljama trećeg Sveta, naša industrija oružja je bila jako angažovana u Iraku na primer (nije da se slažem sa proizvodnjom oružja, samo pokušavam da se usredsredim na stvari koje bi mogle biti zanimljive vojnom umu, umu kakav je ovde na delu). Naš tenk T84 je, čak i po oceni zapadnih analitičara, daleko bolji za pustinjske uslove i stoga je bilo za očekivati da se dobro proda na "tržištu". Da li je potrebno da kažem koje su fabrike bombardovane prve? Prljavi način da se eliminiše konkurencija...?

    Sledeća velika korist za Zapad (pre svega za zemlje anglosaksonskog govornog područja, pretpostavljam) je odlazak mlađih i/ili obrazovanijih ljudi iz zemlje - doktora, inženjera, naučnika... Cele generacije sa tehničkih fakulteta napuštaju zemlju. Pre dve godine čuo sam zastrašujuću statistiku - da je zemlju napustilo 350.000 stručnjaka, do sada - ko zna? Pročitao sam negde procenu da je za "stvaranje" jednog diplomiranog studenta potrebno oko 100.000$ - pomislite samo na uštede zemalja koje primaju takve izbeglice...

    Zatim, jasna prednost za NATO je mogućnost da se isprobaju sva nova oružja - B2 se koristi po prvi put, a možda je i po prvi put oboren nevidljivi (he, nevidljivi ;) ) F-117a. Ovo se pre svega odnosi na Ameriku jer su drugi učesnici poslali starije letelice, dakle poznatih mogućnosti.

. . .

    Sada sam vam predstavio neke posebne aspekte jugoslovenske situacije i moguće koristi od nje za Zapad (SAD pre svih). Nadam se da mogu da podstaknu na razmišljanje. Mislim, postoji logika (naročite vrste) u naturanju svoje politike ostatku sveta ali dajte da se suočimo s tim, da ga nazovemo pravim imenom, sakrivanje iza blebetanja o humanizmu je patetično.

Emil
Beograd