Četvrtak, 15. april 1999.

Da li je Slobodan Milošević štićenik 'Zapada'

    U određenim intelektualnim krugovima u Srbiji već desetak godina postoji vrlo izražena sumnja da je Slobodan Milošević (SM) ključna figura strateških interesa 'Zapada' na ovim prostorima. Tu sumnju su pothranjivali mnogi konkretni potezi nakon kojih je SM bivao sve jači. Pomenimo neke od tih poteza:

    - prihvatanje SM kao glavnog pregovarača sa ovih prostora, iako on to po svojoj formalnoj funkciji nije trebao da bude.

    - podsticanja SM da zastupa Srbe van Srbije i donosi ključne odluke u njihovo ime.

    - mlako i samo formalno podržavanje građanskih i demokratskih snaga, što je posebno bilo primetno za vreme građanskih protesta 96-97 kada je 'Zapad' tek posle tri nedelje pozdravio ova događanja.

    - uvođenje strogih sankcija koje su poslužile kao opravdanje za mnoge nedemokratske poteze Slobodana Miloševića koji je njima samo učvršćivao svoj položaj.

    - obmanjivanje demokratske opozicije, što se najbrutalnije ispoljilo pred republičke izbore 1997 g. kada je mesecma uoči pomenutih izbora zapadna diplomatija uveravala demokratsku opoziciju da treba da bojkotuje izbore zbog jasnih indikacija da će biti neregularni, a da ih u tom slučaju ni 'Zapad' neće priznati. Međutim samo deset dana pred izbore Ričard Holbruk je posetio Miloševića, pri čemu je (kakva ironija) naglasio da je svako bojkotovanje izbora besmisleno.

    Nažalost, opozicione stranke su i posle ovog gesta očigledne podrške Miloševiću, nastavile da se u velikoj meri oslanjaju na politiku 'Zapada' i da gaje nadu da će 'Zapad' da pomogne demokratizaciji zemlje. A ovim poslednjim postupkom 'Zapad' je definitivno utvrdio Miloševića kao neprikosnovenog lidera u narednom, po svemu sudeći, veoma dugom periodu. Nakon svega toga, nama koji smo se poslednjih desetak godina borili za demokratizaciju, reforme, pa i saradnju sa zapadom i koji smo sada ostavljeni na cedilu, a neki i kao divljač za odstrel, ostaje samo jedna dilema:

    Da li je ovakvo ponašanje 'Zapada' posledica neke racionalne, ali nama nedokučive politike ili se ipak radi samo o ogromnom neznanju i gluposti 'Zapadnih' vlastodržaca koji ne shvataju da SRJ nije Republika Srpska i da se problem ne može rešavati po tom šablonu.

    Napadom na SRJ, NATO je pokazao da nema poverenja u demokratsku opoziciju u Srbiji, a da je dosadašnja podrška bila samo deklarativna i služila samo za umirivanje javnog mnenja. Demokratska opozicija je sada ostavljena na cedilu, bez ikakvih šansi da u nekom razumnom roku dođe do reformi u društvu.

Dušan,
27 godina, fizičar